+С В И   С М О  М И  Н А Ш И+

Удружења грађана "Наши" пре неколико дана издало је другу по реду књигу под називом +Аранђеловачки случај Пешчаник - Сви смо ми "Наши"+ која је посвећена свим патриотама које су стале у одбрану Аранђеловца.

Књигу потписује господин Иван М. Ивановић један од оснивача и председник Удружења "Наши" које је организовало прве демонстрације због необјективног и антисрбског деловања телевизије Б92.

Господин Ивановић аутор је и књиге Ујед за душу која је изашла 2007. године и која се бави деловањем сатанистичких секти. Књига је добила низ позитивних критика и за кратко време изашла у два тиража. На тему сатанизма имао је више десетина телевизијских и радио емисија као и предавања широм Србије.

Господин Иван М. Ивановић рођен је 14. маја 1978. године у Аранђеловцу, запослен је као вероучитељ у две основне школе у Аранђеловцу.

"Аранђеловачки случај Пешчаник" помаже нам да створимо јасну слику између белог и црног, Бога и ђавола... неких проевропских другова и другарица и НАШИХ Срба. Господин Ивановић пажљиво је сакупио низ текстова групе индивидуа које су на жалост рођени у Србији.
Међу њима издвајамо Петра Луковића или ти "друга старог" у чијим текстовима "Јеленко на трипу, "Хашка јагњетина", "Сретење господње" "Манијаци у мантијама", "Космет за Шумску", "Пукла Зоља Бећковић" и "Кретен а не навијач" можемо пронаћи глупости типа: "Разлог овог најновијег српског лудила јесте лудачки сам по себи: штрајк глађу владике Јеленка Мићовића познатог под шифрованим именом Филарет... У хуманитарном трансу, Јеленко је изјавио да му Бог даје снаге да се бори, што преведено на полуцрквени штрајкачки језик значи Филарет вероватно ноћу ждере ко сивња... или, ...уместо да некаква специјална полиција улети на стадион, поломи и запали транспаренте и пребије стоку, одузме им пасоше и бави их на робију, Финци су се правили луди, тобож не знају ћирилицу те нису разумели да се ради о Ратку Младићу (о навијачима у Хелцинкију)".
Ту су такође и текстови Мирка Ђорђевића ("...сви су владари из доба Немањића свети и фигурирају у иконостасу иако у њиховом животу барем већиње њих ничег светог и узвишеног нема..."), Биљане Ковачевић - Вучо, Чедомира Јовановића ("...свештеници се у Србији обрачунавају са геј-заједницом или сељанима који праве кобасицијаду, али се не осећајуу одговорним што су благосиљали шкорпионе...", Владимира Арсенијевића, Николе Самарџића члана представништва ЛДП-а, Александра Бошковића, идиота Марка Видојковића "о онима који га називају издајником: ...па пуши курац бре, ко ће мене да тера из ове земље, ово је моја земља, ја волим Србију више од свих тих заједно, да се носе у пичку материну. Нека иду у Русију код Путина, набијем га на курац... за Аранђеловац: -"...оно тамо није Србија, оно тамо је отпад. Тај отпад који иде около са кокардама, брадуринама, крстовима, то је пошаст која ће да доведе овај народ до истребљења...", Ласла Вегела, Велимира Ћургуса, Војина Димитријевића, Павла Рака, Јована Бајфорда који се узалуд труди да оскрнави лик и дело Владике Николаја Велимировића.
Блог Биљане Србљановић, деловање Квирије, Б-92 само су јасна слика оног црног у Србији против чега се морамо и дужност нам је да се боримо.
Протест Удружења "Наши" против Б-92 у Аранђеловцу је у данашњој Србији прави подвиг, а да су времена нормална и здрава, не би требало ни да буде таквих догађаја, не би требало да постоји телевизија која делује као Б-92, јер као што рече господин Ивановић у свом интервјуу за Курир, вређање осам милиона Срба православне веросповести имамо право да штитимо. Аранђеловцу, Шумадији нису потребни људи који мокраћом благосиљају Србе као што то илуструје Б92.


Све похвале и све честитке на одлично одрађеном послу.
Част Вама браћо и хвала Вам што постојите!

Не спречити зло,
веће је зло од самога зла.
Кинеска пословица.

Ана Јовановић