У овој антидемократској и неокомунистичкој држави у којој медији служе само одабранима и привилегованима тј. онима који су узурпирали власт и брутално и катастрофално господаре нашим животима и слободама једини начин обраћања преостало је плакатирање или графитирање градова, с тога смо се и ми на тај начин обратили грађанима путем плаката „Државни непријатељ“ и „Један је Пуниша Рачић“.
После Ђурађа Бранковића, Милоша Обреновића, Секуле Дрљевића, Цветковића и Мачека и Јосипа Броза и многих других на ред су дошли и Борис Тадић и његови саучесници који су нас још једном на тацни послужили нептријатељима и окупаторима па смо их се зато јавно одрекли и као наших представника, као грађана и као људи уопште и јасно етикетирали – ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉИ!!!

Бити национални навијач не значи навијати само за спортисте него за своју државу и јасно и одлучно заузети став и конфронтирати се када је у питању наша отаџбина и њени интереси.
Апелујемо на свест грађана да хулиган и навијач нису једно исто, тј. да су све далеке супротности.

Уз пут смо се подетили на лик и дело Пунише Рачића, србског посланика, који није штедео ни свој ни туђи живот када је интерес Србије у питању. Његов лик избрисан је из србске историје, а избрисали су га и стрељали српски комунисти.

Не можемо се довека понашати као проститутке јер има ствари које немају цену и нису на продају па због тога поручујемо:

ЈЕДАН ЈЕ
ПУНИША РАЧИЋ...
ПУНИША РАЧИЋ... ЈЕДАН ЈЕ
ПУНИША РАЧИЋ...