Борис Тадић је рођен 15 јануара 1958 године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетића, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о) у Кићановић, чијих је 5 браће убијено у четницима, да би Борис био прихватљивији за иначе наиван Српски народ.
Има и рођену сестру Вjеру.

Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗНе, а као проверени издајник Српског народа (од почетка се декларисао као Црногорац), који је сејао смрт међу Србима Пивљанског краја, носилац „партизанске споменице” ускоро добија и чин пуковника ОЗНе!

Као доказани мрзитељ свега Српског, Љуба се жени са Невенком Францетић, што је у то време било не само пожељно, него и врло корисно, јер се на тај начин ширило „братство-јединство” и људима из мешовитих бракова у то време (као у осталом и данас у Србији, којом влада Борис Тадић) су се спустале степенице које воде ка врху. Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на филозофском факултету у Београду. Жена му Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог Бориса уписују у школу Перо Поповић Ага (садашња Мика Алас) у Господар Јовановој улици у Београду. Борис је због своје интелигенције (ИQ му је само 89) од почетка имао проблема са школом. Због проблема са физичким здрављем, он тај свој урођени проблем са интелигенцијом (наследни?) на жалост никада није успео да компензује на пољу спорта. Као дете веома утицајних родитеља, млади Борис се уписује у Прву мушку гимназију „Моше Пијаде” и ту се дешава нешто, што ће имати далекосежне последице не само за Бориса, већ и за цели Српски народ. У његов разред долази млади и згодни Небојша Крстић у кога се дотични Борис Тадић заљубљује. У почетку је то било нормално дружење, али због својих бисексуалних склоности, Борис се заљубљује у свог најбољег друга, који са своје стране не остаје равнодушан и њих двојица ступају у хомосексуалну везу. У трећем разреду гимназије, теткица затиче Бориса како ради фелацио Небојши и шокирана, то јавља директору Прве мушке гимназије „Моша Пијаде”. Директор, иначе сарадник војне обавештајне службе КОС забрањује теткици да о томе било шта прича због утицаја Борисових родитеља, док истовремено то пријављује својим надређенима у КОС-у. Они су одмах препознали потенцијал и са компромитујућим информацијама по Бориса са лакоћом га врбују да ради за њих. Један од првих задатака сарадника (тако су се у то време звали жбирови) је био да шпијунира своје родитеље, у првом реду оца Љубу, који се у то време интензивно виђао са „дисидентима” Загорком Голубовић, Драгољубом Мићуновићем, Небојшом Поповим итд., једном речју са познатим комуњарским и анти Српским шљамом.

Агенти КОС-а саветују Борису да про форме нађе неку девојку, јер ће се приче о његовим склоностима проширити и на тај начин упропастити планове, које је за њега имала служба. Пошто је он био потпуно незаинтересован за супротни пол, они му набацују ћерку познатог Политиконог спортског новинара Олгицу С., касније дипломирану правницу. Они се као „забављају” и то је једна једина девојка, коју је ББТ имао до своје женидбе са Веселинком „Веселом” Заставниковић, револуционарком из Осјека. До женидбе са Веселом долази из два разлога. Први је што је вољени Н. Крстић постао звезда СФРЈ као певач обскурне групе „Идоли”. Небојша је имао много мање жеље за везом са истим полом од ББТа и покушао је да се дистанцира од дотичног песмом „Ретко те виђам са девојкама” која је написана баш о Борису. Разочараног Бориса агенти КОСа упознају са Веселом. Прави циљ им је међутим да га преко Веселе убаце у „револуционарну групу” на Црвеном универзитету. Весела је изабрана као потпуно асексуална особа и у том погледу идеална жена бисексуалном Борису. Иако 3 године старија од Бориса, ова најрадикалнија припадница „Црвеног универзитета Карл Маркс”, Весела је била невина до свог „случајног” упознавања са Борисом. Весела је одушевљена са својим дешком и упознаје га са Владом „Револуцијом” Мијановићем, Павлушком Имшировићем и осталим комунцима. Они ни не сањају да је међу њима информатор КОС-а који је до тада ушпесно „безбедносно обрадио” и сопствене родитеље, до мере да су му оца Љубу суспендовали са Филозофског факултета. На наговор КОС-овог официра, Борис радикализује свој положај напуштајући стан својих родитеља, и са својом новопеченом женом изнајмљује стан у улици Коче Капетана број 47 који му „налази” КОС, напуњен наравно микрофонима! Наравно да новопечени пар није имао новца, јер је глупи и лењи Борис био неспособан да заради исти, па су на суму, коју је Борис добијао од КОСа морали да се довијају. Тако долазе на идеју да започну свој бизнис и то са прављењем и продајом луткица. Наравно да је тај први бузнис будућег председника пропао, јер је луткице, које је правила Весела морао да продаје он сам. Захваљујући његовим информацијама, достављеним својим шефовима, цела група, укључујући ту и сопствену супругу Веселу, бива ухапшена. За време хапшења, Борис је био са својим „пријатељом” Небојшом Крстићем на крстарењу плавим Јадраном, међутим да не би дошло до провале, шефови зову Бориса да хитно дође назад у Београд, где онда бива ухапшен и осуђен на 45 дана Падињака због његовог „протествовања” због хашења његове жене и њених револуционарних компањона. Борис Тадић убрзо после овога (1985) одлази на одслужење војног рока у Сарајево, где по први пут доживљава нервни слом и тиме отпочиње јавна манифестација његовог поремећеног менталног здравља. Шефови КОС-а ово вешто прикивају, а мама Невенка преузима на себе лечење јаким лековима свога мезимца.

Видевши да од пара које је као доушник КОС-а добијао, није могуће да живи, у ситуацији када се комунизам почео да урушава широм света, Борис се обраћа свом тати, који је у међувремену постао важна фигура нове политичке стварности у Србији. Као суоснивач ДС и лични пријатељ земљака и „јахача попова” Д.Мићуновића, тата Љуба без проблема убацује свога сина у новоосновану странку. Борис нема проблема ни са својим старешинама из КОС-а, који су и сами желели да убаце свог човека у једну од највећих опозиционих странака. Борис постаје секретар главног одбора, а потом и подпредседник Извршног одбора ДС-а. Приватни живот Бориса је такође почео да се мења. Због познатих догадјаја 90-тих, са острва се враћа у Београд и његов „пријатељ” Н. Крстић, где је као доктор, лечио усташе. Са друге стране и породица (која никада није волела Веселу) и нови председник странке З. Ђинђић врше притисак на Бориса да се ратосиља Веселинке. Борис је наравно морао да пита и газде из КОС-а који су схватили да им Веселинка више не треба и да ће њихов штићеник направити много бољу каријеру са неком згоднијом и мање компромитованом женом. Осим тога и сама Весела више није имала илузија о свом браку. Ментални проблеми њеног супруга све више су долазили до изражаја. Њен муж је све више испољавао свој психопатски карактер кроз премлаћивање своје супруге. Осим тога, све мање је крио пред женом природу своје везе са Н. Крстићем. Схвативши да је своје најбоље године провела уз психопату, који је одржавао противприродне односе са својим "најбољим" другом и на све то сарадника КОС-а, који је не само откуцавао своју жену и њене пријетеље, већ и довео до њиховог хапшења, ова жена бива потпуно згађена свиме и одлази у манастир где налази свој душевни мир и постаје калуђерица.
Сада су коначно отворени сви путеви метеорском успону Бориса Тадића!”