Са тринаест година формира своју прву групу „Хермелини“. Почевши врло рано да компонује Бора се сели по групама: „Весници љубави“, „Сафири“, „Дечаци са Мораве“, „Чачански племићи“...

Пубертетске године и период одрастања му доносе и прве невоље. После три године „подземних“ активности, проглашен је за малолетног деликвента. Бива избачен из гимназије и са родитељима се пресељава у Београд. Након завршетка Пете београдске гимназије, одлази на аудицију у Атеље 212 где се опробао и као глумац. Почетком `70-тих формира групу „Заједно“. Први сингл донео му је сасвим солидну популарност. Јануара 1975. оформио је групу „Сунцокрет“. Под фирмом „Хајдук Станко и јатаци“ снимали су и објавили сингл са песмама „На путу за Стамбол“ и „Анђелија, чувај се Турака“. 1978. Након напуштања групе „Рани мраз“, 15. августа 1978., у ресторану „Шуматовац“ оснива „Рибљу чорбу“.

Рођен у срцу Србије, у Чачку. Као велики националиста и родољуб започео је сарадњу са Фамилијом Србских Навијача и одговорио нам на неколико питања.

* Пар речи о Фамилији Србских Навијача.

- Мислим да је права ствар да се Србски навијачи уједине. Србија је коначно, сама, ред је да навијачи из Србије и из осталих Србских земаља буду заједно. Одлична је песма у којој се прозивају сви навијачи. Значи прозивка за навијаче из свих Србских земаља. Врло ценим Симонине напоре, таленат и покушај да уједини Србске навијаче. Требало би мало више слоге, што је чини се не могуће, али вреди покушати. Ја само могу да ти кажем, да сада долазим из Словеније, где је на концерту било двадесетак момака обучених у Звездине дресове. Исто се десило у Великој полани, на северу Словеније. Постоје Србски навијачки клубови. Има их много. Интересантно је да има више „Гробара“ него „Делија“.

* Да ли се сматраш чланом Фамилије Србских Навијача?

- Да, апсолутно! И досадашњим мојим залагањем и тиме што се зна ко сам и шта сам, потпуно се сматрам чланом ФСН-а.
И ја сам био спортиста. Почео сам као рукометни голман. Опште је познато да голмани не постају нормални људи, па сам био најматорији регистровани играч у савезу. Бранио сам за РК „Пекар“. Две сезоне. Више је то било зезање, него право играње, али волим да се курчим, мада сам склон повредама. Чак имам и црни појас. Тренирао сам џудо, имао сам једну борбу на турниру.

* Био си вођа пута на неколико великих утакмица. Каква су твоја искуства са навијачима? Како је то изгледало?

- Навијачи су посебна врста људи. Имао сам ту част и обавезу и пуно добре воље да будем вођа пута за Бари, на утакмицу са Олимпиком и вођа пута у Софију на утакмицу са Сампдоријом. О томе сам писао. Ова епизода за Бари се зове „Помахнитали воз“ и „Брод лудака“. Комплетан воз је био пијан, наравно. И онда, негде у недођији, у кањону Мораче, воз стаје и стоји једно два сата. Ја размишљам о чему се ради!? Министар полиције Црне Горе, је тада био Нино Пејаковић. Судија који ме је ослободио у Бару. Пошто је Нино паметан човек, знао сам тачно шта је преузео па сам сишао у Сутомору и нашао га у кафани. Питао сам га зашто је зауставио воз? Нино је био довољно лукав, да заустави воз у недођији, да сачека тачан моменат да воз стигне кнап на брод. Да му навијачи не поруше град!!! Онда су навијачи спроведени на брод. Тада сам већ видео како се један, уз конопац, пење горе. Уствари, пео се јер му документа нису била уреду – значи из практичних разлога. Како смо дошли у Бари, неки момцу су били одмах ухапшени јер су палили хрватску заставу на крилима Дубровника (броду). Онда су се код карабињера „извлачили“ речима Тито, Југославија у смислу зашто су истакли Хрватску заставу, када смо ми још увек једно. И упалило је, наравно пустили су их на утакмицу. Када је Звезда освојила шампионску титулу, бацили су на нас неки сузавац, некакав благ, пошто смо се поприлично радовали. Када су бацили тај сузавац, онда сам ја рекао: „Дајте бре, баците неки озбиљнији сузавац, навукли смо се на неки прави“! Да не причам да је прохибиција постојала у Барију, али пиће је волшебно постојало. И да не причам о неким грешним Французима који су се зезнули па ушли у наш део града, како су прошли о томе нећемо... Сећам се типичне реакције једног нашег навијача: „Ау бре ови Французи пичке, ми дошли да се бијемо, а они се само грле и љубе“! У сваком случају то су била та јако добра искуства из Барија. А што се тиче Софије, ту сам имао веома тежак задатак. У исти аутобус сам ставио пробране Делије, пробране Гробаре и пробрану елиту Партије Обичних Пијанаца.То је био најлуђи провод и тражио сам возача са челичним живцима. Возач је издржао све до момента када су Гробари и Делије исфолирали тучу. Онда је он ту пукао мало.... Ја сам, као одговорни вођа пута, оставио аутобус у Сићеву и морао да се вратим за Алексинац, јер сам заборавио списак путника. Вратио сам се за Алексинац аутостопом и кад сам дошао у Сићево, у мотел, управник мотела ме је молио да водим ове будале одавде. Како је горе мотел, а доле пут, па још доле Нишава, они су се такмичили ко ће са терасе да добаци столицу у Нишаву. Да не причам о бензинским пумпама, ниједна није остала читава. Последњи аутобус који је стигао у Бугарску је био мој, стигли смо буквално 15 минута пре утакмице. Иначе смо у односу на остале аутобусе каснили око 3 сата. Када је видео 50 000 људи, Џиги из П.О.П.-а се усро.
Наравно Џиги није имао појма ни ко игра, ни против кога, па је био једини који је добио батине на стадиону, када је питао који су наши. Иначе, част ми је била, да као велики Звездаш снимим са Шавијом и екипом нове Звездине навијачке песме. Односно песме које они певају на стадиону. Тако да и на 2 врло актуелна ЦД-а учествујем и то ми је велико задовољство без обзира на неке унутрашње сукобе.

* Следеће питање је најважније за све нас. Србија! Пар речи о Србији!

То би могли да причамо сатима... па не знам шта да ти кажем. Имам колумну у Франкфуртским вестима, направио сам мапу Србије за 2024. год. Она се састоји од једно 24 самосталне државе. Да ли нас таква будућност стварно чека не знам. Али, рецимо, тамо имаш горњу Војводину на челу са великим благајником Јожефом, а то се иначе зове Сабатка. Доња Војводина где је на челу Ненад Лички (велики Војвода), да ти не причам о Банату где су Румунски интереси. Онда Социјалистичка самоуправна совјетска република Стиг, са Браничевом, центар је Пожаревац. Ромска република Романија, центар је Владичин Хан, бесцаринска зона Лозница, па онда имаш Чивијашку републику, па онда Мокрогорски емират, па Санџачку џамахирију. Кнежевину Чачанију на челу са великим кнезом Велимиром Првим. Затим, краљевине горња Шумадија и доња Шумадија. У једној су Обреновићи, у другој Карађорђевићи. И тако редом... Ту су је разделили и на крају остаје Београдски пашалук.

* Мислиш да ће се и Београд поделити?

- Да, биће самостална република Палилула. С` обзиром да Палилула има и аеродром „Лисичији јарак“, комплетну инфраструктуру, спортски центар „Ташмајдан“ и више становника него Црна Гора.

* Хоћеш ли ти бити председник републике Палилуле?

- Не, неинтересује ме политичка каријера, с` тим сам завршио. Али како ствари стоје, не би ме чудило да се та мапа и оствари.



У Београду, 07. августа 2006. године