У садашњим трагичним тренуцима на просторима претходне Југославије многи су склони да забораве прошлост, или, још горе, да је фалсификују и дотерају према својим потребама. Међутим, дневна политика не може заменити историју. Сведочанства прошлости остају за сва времена.

Такво једно пророчанство је и ''Поздрав нашој војсци ослободитељици'' др Јосипа Смодлаке на дочеку српске војске у Сплиту 20. новембра 1918. чији део објављујемо (према књизи ''Југословенско лишће'' др Мирка Деановића и Николе Стипчевића, издате у Сплиту 1922.)

''Браћо, срцу нашем најмилија! Неумрли витезови српски!

На доласку вашем у главни град Далмације, поздрављам вас испред Земаљске Владе и у име свеколике Далмације кличем вам: Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, дико наша, поносе наш, цвијете наш најљепши и најмилији! Благословен био час, када вас видјесмо! Благословена вам свака стопа ваша! Благословене мајке, које вас родише!

Благословени опустјели домови ваши, који се у црно завише, да нама узмогне синути ово златно сунце Слободе, што нас сада обасјава!

Колико смо чезнули за овим часом! Колико је хиљада наше браће умрло с последњим уздахом на устима: Ох зашто ми Боже не даде, да их видим! Колико нас је хиљада по душманским тамницама и казаматима уздисало за овим часом, који доживљен вриједи више од читавог једног вијека....

Наш препород, па сада наше Ускрснуће то је у највећој мјери дјело ваше, војске српске. На једну страну ваша дјела, а на другу што учинисмо ми сви остали, од Соче до Бојане, ваша ће страна притегнути. Зато вас волимо, војници српски, зато вас славимо, зато вам име дижемо до небеса!

И заједно са вама кличемо Ономе, који вас је уредио и приправио за побједе, што вам цјели свијет завиди, Врховном Вођу вашем, унуку Великог Вожда, Краљу вашему и нашему: Да живи краљ Петар! Да живи војска српска!''



Текст је објављен у часопису ''Војска'' од 11.07.1996.