НАЦИОНАЛИЗАМ

Национализам, то је свест о судбинској повезаности са својом отаџбином и њеном нациојом.
Свест о улози и задатку њихову у историји човечанства, кроз служење њима, а за добро целог човечанства, чији је саставни део нација.
Национализам је, като такав, љубав према своме, а не мржња према туђем. Љубав према својој земљи и наорду, његовим особинама, историји, традицији, карактерним цртама и брига за њихом опстанак и благостање, а не мржња. Непоштовање и похлепа; за туђим. Зато прави национализам није ни само патриотизам или само народнољубље, нити пак шовинизам, ксенофобија или империјализам. Национализам је најзад узвишено осећање у себи самоме душе и духа свог народа, осећање своје атомске припадности њему и свест о томе припадништву. Као такав, национализам се отеловљава у нацији и отаџбини.

НАРОД КОЈИ ЈЕ НЕМАРАН ПРЕМА СВОЈОЈ ПРОШЛОСТИ УПРОПАСТИЋЕ СВОЈУ САДАШЊОСТ И ИЗГУБИЋЕ СВОЈУ БУДУЋНОСТ

НАЦИОНАЛНЕ ВОЂЕ НИСУ ГОСПОДАРИ, ОНИ СУ СЛУГЕ И ЧУВАРИ СВОГА НАРОДА, ОНИ НЕ ПОСТОЈЕ ДА БИ РАДИЛИ У СВОЈУ КОРИСТ. ИЗАБЕРИ САМО ОНОГ ВОЂУ КОГА НЕ ЗАНИМА НАГОМИЛАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛНИХ ВРЕДНОСТИ.

НАЦИЈА КОЈА ДОПУШТА ТУЂИНЦИМА ДА ЈОЈ КОНТРОЛИШУ БИЛО КОЈУ ОД СЛЕДЕЋИХ ОБЛАСТИ ИМА ДА ПРОПАДНЕ:



1. Органе информисања
2. Образовне институције
3. Министарства
4. Верске институције
5. Штампање новца
6. Судство
7. Културе институције
8. Економски живот.





СРПСКИ ПОЗДРАВ И ОДПОЗДРАВ
ПОМОЗИ БОГ И БОГ ТИ ПОМОГАО


Св. Владика Николај је још пре Другог светског рата схватио сву важност очувања србског националног идентитета кроз поштовање традиције, Православне цркве и србског језика. У једном свом допису, упућеном свештенству Жичке епархије он између осталог каже:
"У више прилика, при доласку на неку црквену свечаност, ми смо поздравили децу са "Помози Бог", на шта су деца ћутала (јер нису умела да одговре), или пак одговарала са "Добар дан" и "Здраво"".

На жалост још увек осећамо последице владавине мрачне идеологије комунизма, која нам је, између осталог, донела оно безбожничко "Здраво", што је изобичајило све србске поздраве. Уместо "Добро јутро", "Добар дан" и "Добро вече" дошло је "Здраво" Старешина своје војнике поздравља са истим поздравом, уместо "Помози Бог Јунаци" Спортисти се поздрављају са чак трипут "Здраво" Овај једино дозвољени поздрав заменио је и "Лаку ноћ", "Довиђења" и "Збогом".
Та нова цивилизација је све мењала па и поздраве. У старо време, уместо питања: "Где ћеш?" или "Где си пошао?", говорило се "Акобогда" Што би значило исто, уз добру жељу и за срећан пут. Уз помоћ Божју!. При растајању, на питање: кад ћемо се видети, одговарано је: "Акобогда" или "Боже здравље..." тада и тада. Остало је само: "Видећемо се" , "Чућемо се", "Отишао-ла сам", "Ћао" и "Ајде", "Хај", "Бај"...

У последње време постало је уобичајено поздрављање без аваза. Било како да поздравите пролазника, он, као да је без језика, одговара климањем главе или подизањем руке. Тај нови поздрав назвасмо Климоглав.

Језик је основни чинилац националне културе и као таквог га треба чувати, неговати и наравно употребљавати: "боље је изгубити највећи град своје земље, него најмању реч свога језика".



ИЗВИЊЕЊЕ ХРВАТИМА

Драга наша браћо Хрвати,

ево, мину већ петнаест година како гадно заратисмо. Ми знамо зашто смо морали да ратујемо, и зато вам се извињавамо. Надамо се да и ви знате зашто сте морали да ратујете?! Наша се нејач уплашила усташа и усташтва, јер једних година када смо вам веровали као браћи својој и без отпора полазили с вама, ви нас покласте, маљем затуцасте, у јаме побацасте, пострељасте, обесисте, испекосте, спалисте, исекосте, погушисте, подависте, а оне, срећније, који вам допадаше шака, покатоличисте. И ни речи кајања о томе не изустисте, али зато заташкавасте и умањивасте, чиме показасте да ћуд нисте променили. Овога пута нам опростите што вас, код куће, нисмо голоруки чекали. Иако смо по језику, као браћа рођена, данас већ имамо два огромна разлога да не верујемо вашој држави и вашем односу према нама. И тако ће бити све док не буде Воља Божија да заиста схватите шта сте учинили и да се искрено покајете, да покажете осећање блискости према нама, као према својој правој браћи. Зато нам опростите, што ћемо све време док наш Книн, наша Далмација, наше Крајине и наша десна обала Дунава буду под вашом управом, ми бити без мира и спокоја, забринути због ваших ранијих и могућих будућих дела. Зато нам опростите, што ћемо наш Книн, нашу Далмацију, наше Крајине и нашу десну обалу Дунава, желети, првенствено ради очувања духовног и телесног живота своје браће и себе, да ставимо под своју управу. Опростите нам, али није наша жеља била да нам ви будете конкуренција у борби за опстанак наше нације - ми смо желели и пружали руку сарадње за заједнички опстанак обеју нација. Међтим, ви сте нашу братску руку одбацили изабрали одвојеност од нас. Наша драга браћо Хрвати, ако сте изабрали да будете наши противници морате и сносити све последице свога избора; а једна од њих је и та што нам морате опростити што ћемо ми, као и увек до сада, уз Божију помоћ своје бранити; а онда, ако то буде по вољи Његовој, у Његово име и тријумфално победити, ма колико то дуго трајало и страшно и тешко било!